Radojka Rea Sartori

Sapat Radojka Rea Sartori

Cesto je nase znanje skriveno ispod noktiju sto grebu po kartonu i tamnoj noci. Cesto su svi nasi sapati skriveni u tom bolnom cviljenu papira. Jutrom se ponekad dogodi slika nastala grebanjem. Jutrom se ponekad dogodi da ulovimo svoje srce na njoj. Zato, pohrani me u senci koja ce se sviti oko tebe i namestiti jedan jastuk za dvoje. Noc je. Mrak je. Niko nece videti da nikada nismo jedno od drugog otisli, da spavamo zajedno, inateci se zivotu, vremenu i sudbini. Zagrli me, umorna sam, spava mi se i sanja mi se, na tvom jastuku i tvom ramenu.